Šta je socijalna anksioznost? Saznaj da li je imaš.

Socijalna anksioznost ili socijalna fobija predstavlja prekomerni strah koji sprečava osobu da se normalno ponaša u društvenim situacijama. Može se prepoznati kroz nelagodu i izbegavanje situacija kao što su upoznavanje novih ljudi, prisustvovanje društvenim događajima, javno govorenje, ručak na javnom mestu i razgovori sa kolegama. Osobe sa socijalnom anksioznošću doživljavaju povećanu napetost, fizičke simptome i snažnu želju da izbegnu ove situacije. Ova stanja se razlikuju od obične nervoze ili treme, jer značajno ometaju sposobnost pojedinaca da se socijalno angažuju, ali se mogu rešiti individualizovanim planovima i podrškom.

Jovana MindSpace

6/22/20234 min read

Socijalna anksioznost ili socijalna fobija uopšeno rečeno predstavlja preterani strah koji onemogućuje osobu da funkcioniše normalno u društvenim situacijama. Okej, neprijatno je ponekad svima da drže govor, upoznaju nepoznate ljude, razgovaraju sa autoritetom...međutim, kako možeš prepoznati da imaš socijalnu anksioznost?

Upoznavanje novih ljudi

Zove te prijatelj, kaže da mu dolazi rođak i da želi da vas upozna...

Kućna žurka, puno poznanika i nepozvanih ljudi, pozvan si i ti...

Firma organizuje timbilding, biće jako kul, dobio si pozivnicu...

U školi si ili na faksu, na tebe je red da se predstaviš...

Kako se osećaš kada pomisliš na ove situacije?

Osobe koje su ekstrovertne i otvorene, jedva čekaju ove događaje. U tebi, kao osobi sa socijalnom fobijom, raste napetost, nelagoda i sve što pomišljaš jeste KAKO ESKIVIRATI ovo. Ti si neko ko voli da sluša tuđa iskustva, različite priče, da učiš od ljudi, smeješ se, daleko si od osobe koja mrzi druge. Međutim, kad dođe momemat gde trebaš da se predstaviš, počneš da pričaš, odgovaraš na pitanja, imaš interakciju sa nepoznatom osobom, tada nastaje blokada. Naravno, i pre samog upoznavanja, ti si overtinkovao sve moguće scenarije, negativne - podrazumeva se.

Javni nastup

Dok držiš solistički koncert u svojoj tuš kabini, sve je u redu. Problem nastaje kada prezentacija mora da se održi pred puno ljudi. Neko će reći: Pa dobro, šta, svi mi imamo tremu, niko ne želi da se izblamira.

Naravno, svi mi koji se trudimo da stvorimo nešto sa stečenim znanjem, veštinama i idejama, budemo prihvaćeni od strane ljudi kojima se obraćamo i dobijemo potvrdu da se trud isplatio. Niko ne želi da se izblamira, doduše, u današnjem sve više iskrivljenijem sistemu vrednosti, sramota polako iščezava, ali to je već druga tema o kojoj ćemo pričati u nekim od sledećih blogova.

Dakle, da razjasnimo razliku između obične treme i osećanja ljudi sa socijalnom anksioznošću. Ukoliko imaš tremu, ona vremenom dok pričaš, može nestati. Fokusiraš se na temu o kojoj govoriš i bude sve u redu. Koristiš tehnike za javni nastup o kojima si čitao, primenjuješ naučeno i obično najgore što može da se desi jeste da nisi baš oduševljen načinom na koji si prezentovao. Tipa - mogao sam energičnije, mnogi ljudi mi nisu pružali feedback, nisam baš sve rekao što sam planirao...

Dok osoba sa socijalnom anksioznošću jednostavno želi da nestane sa lica mesta. Javljaju se i psihički i fizički simptomi. Drhtanje ruku, povećano znojenje, podrhtavanje glasa, zaboravljanje teksta... I tu onda ne pomaže ni jedna tehnika, nažalost. Pročitaš kako trebaš da se fokusiraš na osobu koja te pažljivo sluša, a tebi je loše i na samu pomisao da moraš da stojiš pred svima i pričaš. Tebi racionalni deo mozga kaže da su to samo obični ljudi kao i ti i da ti se ništa neće desiti, međutim kao da ti neki đavo ne da mira i ne možeš da se opustiš.

Ručak na javnom mestu

Svi mi znamo da jedemo i to radimo svakodnevno. Međutim, kada se nađeš restoranu, kafiću, menzi ili kod nekoga kući...odjednom se osećaš kao Gordon Remzi koji je došao da degustira hranu, a svi prisutni gledaju u tebe da daš neku ocenu. Sećam se svojih studentskih dana i menze. Jedem onu supu, a kašika samo leti, kao da pravim aviončiće u turbulenciji. Nikako da stigne na pristanište. Molila sam Boga da ne dobijem neko žilavo meso, jer treba to iseći. A od hleba sam i odustala, jer kako jesti hleb natopljen znojem. Iako sam naravno, pre samo 2 minuta oprala ruke. Možda i najteži deo jeste držanje tacne pune svega, traženje mesta, a menza puna, ajaooo... A gladni studenti prolaze, pa gledaju šta je danas na meniju, pa pitaju:

Valja li to?

- Ma druže, ne da valja, nego da je bolje ne bi valjalo!

I dožeš kući, razmišljaš kako na stotine ljudi ide na neko javno mesto i da je svima cilj samo da se najedu, svestan si da je tvoj strah iracionalan. Uveravaš da je sve u redu, da nema potrebe za bilo kakvim strahom. Međutim, reakcije na ovakve situacije se ne menjaju.

Pozivi dostave/taksija

Kasniš negde, tražiš taksi i naravno gledaš opciju gde se možeš obratiti putem poruka. Isto važi i za hranu, baš si onako gladan i našao si šta želiš, ali uzimaš to samo ako ne moraš da ih zoveš. Obično ovo rade introvertne osobe, jednostavno ne vole baš interakciju sa nepoznatima ako ne moraju. E sad, koja je razlika. Introvert ukoliko shvati da mora da pozove, on će to i uraditi. Neće biti najsrećniji, ali šta da se radi - gladan je/kasni.

Ti, ukoliko si socijalno anksiozan, osećaš ubrzane otkucaje srca, ruke ti se tresu dok uzimaš telefon i znaš da će ti se glas skroz promeniti. Svestan si da se ništa neće desiti, da oni dobijaju na stotine poziva dnevno, ali džabe sve to.

Razgovori sa kolegama

Istraživanja su pokazala da najveći uticaj na produktivnost zaposlenih utiče zdrav radni kolektiv. Da, nije plata.

Tebi neko više, neko manje odgovara. Međutim, sa kolegama koje su ti skroz kul i sa kojima želiš da se upoznaš, ne uspevaš da stvoriš interakciju. Počinješ da mucaš, gubiš fokus i odustaješ od razgovora.

Da rezimiramo - Socijalna anksioznost je poremećaj (dakle nisi bolestan, nisi lud) koji onemogućuje osobu da u socijalnim situacijama normalno funkcioniše.

Znam kroz šta prolaziš i želim da ti pomognem. Sve se može rešiti, kada se ide postepeno i sistematično. Ukoliko ti je potreban individualni plan napretka, slobodno me kontaktiraj.