Istorija socijalne anksioznosti

Socijalna anksioznost, poznata i kao socijalna fobija, je jedan od manje poznatih anksioznih poremećaja. Njen nastanak je nedovoljno istražen, ali se povezuje s genetskim faktorima, biološkim neravnotežama neurotransmitera i socijalnim učenjem. Socijalna anksioznost često dovodi do negativnih misli i uverenja te se može razviti pod uticajem društvenih očekivanja i pritisaka. Važno je razumeti i prihvatiti različita mentalna stanja i pružiti podršku osobama koje se s njima suočavaju.

Jovana MindSpace

6/29/20234 min read

Istorija socijalne anksioznosti

Verovali ili ne, ali socijalna anksioznost ili socijalna fobija je najmanje poznata od svih anksioznih poremećaja. Zapravo, sve do 1980.godine nije ni postojala u literaturi psihologije. Tek 90-ih godina su počela njena prva istraživanja.

Zamislite kako je bilo ljudima pre. Dođe kod lekara osoba, kaže kako ne sme da uđe u autobus pun ljudi, ne smem da pomišljam koju dijagnozu je dobila ta osoba. Odatle možemo da dođemo do razumevanja one rečenice ,,MA UZMI MOTKU U RUKE, DA VIDIŠ DA LI ĆE TI BITI LOŠE" . Ljudi ranije nisu imali odakle da uče i rade na svojim nedostacima, jer literatura nije postojala. Čak ni doktori nisu znali šta je to socijalna anksioznost.

Dakle, ukoliko i vi nailazite na nerazumevanje vaših najbližih, sada znate da ne trebate da ih osuđujete zbog toga.

Jedan od razloga zašto sam počela da pišem blogove i otvorila ovaj sajt, jeste da prihvatanje različitosti ne znači samo nacionalnost, veroispovest, seksualno opredeljenje, već i različito mentalno stanje.

O socijalnoj anksioznosti se i u Srbiji veoma malo zna i piše trenutno i treba podići svest da ona nije samo preterana stidljivost, lenjost ili asocijalnost.

Teorije nastanka socijalne anksioznosti

Već smo rekli da je socijalna fobija mlad pojam istraživanja. Do sada nije utvrđen tačan uzrok nastanka. Međutim, postoji nekoliko teorija, pa proveri da li se pronalaziš u nekoj.

Genetika

Da, možda sve ovo što proživljavaš, neko je već od tvojih proživeo i preživeo. I ova, kao i sve ostale teorije, nije tačno utvrđena. Međutim, neka istraživanja kažu da geni mogu uticati na nastanak socijalne anksioznosti. Možeš malo popričati sa svojom porodicom i ustanoviti ko je imao iste simptome kao ti. Moje lično mišljenje je da je u redu istraživati, ukoliko ostane na tom nivou međusobne empatije i razumevanja.

Na primer:

,,Jaoo, bako, pa šta si ti radila kada su ti se tresle ruke u pošti"?

,,Kako si podnosila promenu glasa kada razgovaraš sa nekim"?

,,Na koji način si prebrodila najteži period"?

Međutim, ne dozvoli da se pretvori u traženje krivca za tvoje stanje. Recimo da je to tvoja baka, nema potrebe da je osuđuješ, jer ni ona nije kriva zbog socijalne anksioznosti koju je dobila. Svaljivanje krivice može da te samo odvuče od rešavanja problema, tačnije izazova koji je pred tobom.

Biološki faktori

Neravnoteža neurotransmitera (To su molekuli koji prenose električne signale između neurona i ciljanih ćelija - drugi neuroni, mišićne ćelije, žlezdane ćelije i nalaze se u centralnom nervnom sistemu).

Isto tako disfunkcija nekih delova mozga mogu dovesti do pojave socijalne anksioznosti.

Socijalno učenje

Socijalno učenje je teorija koja sugeriše da socijalna anksioznost može biti naučeni odgovor koji se razvija kroz iskustva i interakcije sa okolinom. Traumatična iskustva ili negativne socijalne interakcije mogu doprineti razvoju socijalne anksioznosti, dok pozitivna iskustva i podrška mogu pomoći u smanjenju simptoma.

Na primer kada si igrao žmurke kao mali, pa najviše ti moraš da žmuriš, svi ti se smeju. Tebi je neprijatno, niko ne staje na tvoju stranu da te odbrani. Dolaziš kući, roditelji te kritikuju kako ne znaš da se igraš, kako dramiš...

Recitovao si kao dete, nije bilo baš najsjanije, naišao si na podsmehe svih. Tebi, kao odrasloj osobi sada svako javno izlaganje predstvalja stresno iskustvo.

MISLI I UVERENJA

Otac Tadej je rekao: ,,Kakve su ti misli, takav ti je život" i ,,Nemojte pridavati toliki značaj spoljnjim događajima. Budite više unutra, u srcu, sa Gospodom, a njih pustite. Vi samo budite ljubazni, i tihi, i blagi prema svima, ne obraćajući pažnju na ostalo".

Ove pouke oca Tadeja bi trebalo uramiti i imati na vidnom mestu svaki put kad izlaziš van svog doma.

Osobe sa socijalnom anksioznošću često imaju tendenciju da dožive socijalne situacije na negativan način, da preterano brinu o tome kako će biti percipirane i da preuveličavaju moguće negativne posledice.

,,Ispašću glup"

,,Neću biti dovoljno dobar"

,,Svi će misliti da sam lud"

,,Neće biti onako kako zamišljam"

Ovo su neka od uverenja koja pogoršavaju stanje, utiču da se osećamo mnogo gore. Pročitala sam negde da najbolje možemo predvideti našu sudbinu, tako što ćemo je sami kreirati. Zašto bismo onda sebi podmetali nogu lošim mislima i uverenjima, već na prvom koraku? ISPAŠĆU, NEĆU BITI, ĆE MISLITI... budućnost, ne znaš šta te čeka. Ne maltretiraj sebe ovim glupostima!

SOCIJALNO - KULTURNI FAKTORI

Društvena očekivanja, norme i pritisci, takođe mogu doprineti razvoju socijalne anksioznosti.

Najverodostojnija slika ove teorije je - TI, koji si na nekom porodičnom slavlju.

Pa krenu pitanja:

Da li planiraš neki fakultet? Kada ćeš diplomirati konačno? Imaš li momka/devojku? Kada ćeš se udati/oženiti? Kada će dete? Planirate li drugo dete? Kolika ti je plata? Kada ćeš promeniti firmu u kojoj radiš?

Niz nepristojnih pitanja može da ide u nedogled.

Znamo šta su društvene norme i sasvim je u redu da odstupaš od njih. Svi imamo svoj put, ne dozvoli nikada da se loše osećaš samo zato što se ne uklapaš u nečiji kalup. Znam da su ovi pritisci često i od strane ljudi do kojih ti je stalo. Međutim, oni su kreirali svoj život kako su mogli, znali, a verovatno i hteli. Na tebi je da stvaraš svoj.

Eto, to su neke teorije o tome kako se socijalna anksioznost može razviti. Ali nemoj zaboraviti da svako ima svoju jedinstvenu priču i kombinaciju faktora koji igraju ulogu u njihovom iskustvu anksioznosti.